Gojaznost

Gojaznost  postaje vodeći svetski zdravstveni problem 21. veka. Sve do nedavno gojaznost se  smatrala više estetskim nego zdravstvenim problemom. Danas se  gojaznosti pridaje veliki značaj kao zdravstvenom problemu. Gojaznost je usko povezana sa stanjima kao što su:hipertenzija, hiperholesterolemija, srčana oboljenja, dijabet tip II, holelitijaza, maligna oboljenja, degenerativni artritis, psihički problemi, kvalitet života je umanjen,mortalitet povećan.

Rešite gojaznost na funkcionalan način
Sledeći funkcionalni testovi mogu da pruže važne podatke za kreiranje efektivnog tretman za svakog  po naosob.

Test Organskih Metabolita: Merenjem različitih metabolita u urinu sagledavaju se bitna polja metabolizma: Metabolizam masnih kiselina, Metabolizam ugljenih hidrata, Energetski metabolizam ćelija, Markeri vitamina b-kompleksa, Markeri metilacije, Markeri metabolizma neurotranzmitera, Markeri antioksidanata, Markeri toksikacije i detoksifikacije, Markeri za prisustvo bakterija i gljivica.

Test Tiroidnih Hormona: Kao glavni regulatori metabolizma,tiroidni hormoni imaju apsolutni uticaj na gojaznost kontrolišući sagorevanje ugljenih hidrata i masti.

Adrenalni Stres Test: Adrenalni stres test nam daje sliku veoma bitnih stres hormona DHEA i Kortizola. Adrenalne žlezde luče kortizol u fazama stresa prilikom čega se proteini u telu konvertuju u glukozu.  Velike količine glukoze se iskorišćavaju za lipogenezu (proizvodnju masti).  Brojna istraživanja vezuju preteranu sekreciju kortizola sa gojaznosti i povećanim masnim rezervama u telu 1-4. Nizak DHEA je usko povezan sa gojaznošću.
Pravilna adrenalna funkcija je potrebna za konverziju T4 u T3 (aktivan tiroidni hormon). Prema tome adrenalna disfunkcija može prouzrokovati hipotiroidizam, usporen metabolizam i dobijanje kilograma. 

Test na Insulin Rezistentnost: Insulin je hormon koji luči pankreas, esencijalan za pravilno iskoriščavanje i deponovanje glukoze u organizmu. Insulin rezistentnost nastaje onda kada normalne vrednosti insulina izlučene od strane pankreasa nisu dovoljne da bi se glukoza iz krvi vezala za čelije i njihovo pravilno iskoriščavanje za proizvodnju energije kao i deponovanje,rezultirajući time povišen nivo šečera u krvi. Na osnovu istraživanja utvrđeno je da Insulin rezistentnost može rezultirati dobijanjem na telesnoj težini i takođe može biti povezana sa nemogučnošću smanjenja telesne težine.5

Reference:
1 Miller JE, et al. Characterization of 24-h cortisol release in obese and non-obese hyperandrogenic women. Gynecol Endocrin 1994;8:247-254.
2 Maarin P, Darin N, Amemiya T, Andersson B, Jern S, BjAorntorp P. Cortisol secretion in relation to body fat distribution in obese premenopausal women. Metabolism 1992;41(8):882-6.
3 Ljung T, Andersson B, Bengtsson BA, BjAorntorp P, Maarin P. Inhibition of cortisol secretion by dexamethasone in relation to body fat distribution: a dose-response study. Obes Res 1996;4(3):277-82.
4 Pasquali R, Anconetani B, Chattat R, Biscotti M, Spinucci G, Casimirri F, et. al. Hypothalamic-pituitary-adrenal axis activity and its relationship to the autonomic nervous system in women with visceral and subcutaneous obesity: Effects of the corticotropin-releasing factor/arginine vasopressin test and of stress. Metabolism 1996;45(3):351-6.
5 Odeleye OE,de Courten M,Pettitt D,ravussin E.Fasting hyperinsulinemia is a predictor of increased body weight gain and obesity.Diabetes.1997;46:1341-1345

Vrh strane