Šta je funkcionalna medicina?

Većina funkcionalnih disbalansa se može razrešiti; kod nekih je moguće u potpunosti povratiti optimalnu funkciju, a druge je moguće značajno popraviti. Praktično svakoj kompleksnoj, hroničnoj bolesti prethode dugotrajni funkcionalni poremećaji koje je potrebno identifikovati i efikasno zbrinuti – što pre to bolje.

Kada se uradi procena, lekar ili prakticionista koji se bavi funkcionalnom medicinom razmatra širok spektar intervencija i odabira one koje imaju najveći uticaj na funkcionalnost koja leži u osnovi. Promena načina funkcionisanja jednog ili više sistema može značajno uticati na zdravlje pacijenta.

“…to što je bolest kompleksna ili multifaktorijalna ne znači da je nemoguće naći jednostavna rešenja ili da klinički napredak nakon spoznaje ne može biti brz.”
[Rees, J. Science, 2002; 296:698-701]

Funkcionalna medicina uključuje razumevanje etiologije, prevencije i tretiranja kompleksnog, hroničnog obolenja. Radi se o integrativnom, naučno zasnovanom pristupu zdravstvenom zbrinjavanju, koji tretira bolest i unapređuje zdravlje putem usmeravana procene ka biohemijski jedinstvenim aspektima svakog pacijenta, a potom vrši individualno podešavanje intervencija sa ciljem ponovnog uspostavljanja fiziološke, psihološke i strukturalne ravnoteža.
Pristup funkcionalne medicine određuje sedam osnovnih principa:

• Naučno zasnovana medicina koja povezuje osnove najnovijih istraživanja sa kliničkom praksom.
• Biohemijska individualnost zasnovana na jedinstvenosti kada se radi o genetici i životnoj sredini.
• Zbrinjavanje uz usmerenje na pacijenta, a  ne na bolest.
• Dinamička ravnoteža internih i eksternih faktora.
• Međusobna povezanost fizioloških procese slična mreži.
• Zdravlje kao pozitivna vitalnost – ne kao jednostavno odsustvo bolesti.
• Pospešivanje rezerve koja postoji u organima – raspon zdravlja.

Primenjujući ove principe, oni koji se bave funkcionalnom medicinom se usmeravaju na razumevanje osnovnih fizioloških procesa, uticaja koji potiču iz životne sredine i genetskih predispozicija koji uslovljavaju iskustvo svakog pacijenta o zdravlju i bolesti.
Uticaji koji potiču iz životne sredine uključuju vazduh i vodu u vašem okruženju, vaš konkretan način ishrane, kvalitet hrane koja vam je dostupna, fizičko vežbanje, psihosocijalne faktore i izloženost otrovima i traumama koju ste možda iskusili.
Genetička predispozicija nije neizbežan ishod vašeg života; na vaše gene može da utiče sve što je u vašoj životnoj sredini, uz dodatak vaših iskustava, stavova i verovanja. To znači da je moguće izmeniti način ekspresije gena (aktivaciju i način kako se oni doživljavaju).
“Nasleđeni genetski faktori daju tek neznatan doprinos podložnosti većini tipova neoplazmi. Ovo otkriće ukazuje da životna sredina igra glavnu ulogu u izazivanju sporadičnog kancera.”
[Lichtenstein, P et al. NEJM, 2000; 343:2, 78-85]

Fundamentalni fiziološki procesi nas održavaju u životu. Oni uključuju komunikaciju na nivou ćelija; transformaciju energije; replikaciju, reparaciju i održavanje; uklanjanje otpadnih materija; zaštitu/odbranu i transport/cirkulaciju. Na ove procese utiču životna sredina i geni, a kada su poremećeni ili neuravnoteženi, oni izazivaju simptome, koji mogu uzrokovati bolest ukoliko se ne primene efikasne intervencije.

Način života je veoma značajan faktor; u istraživanjima se procenjuju da se 70-90% rizika pojave hroničnih obolenja može pripisati načinu života. To znači da su vaš način ishrane, način na koji vežbate, vaše duhovne navike, nivo stresa sa kojim živite (i kako se sa njim borite) elementi koji se moraju razmotriti u okviru sveobuhvatnog pristupa.

“…bili smo u stanju da identifikujemo faktore ponašanja koje je moguće modifikovati, uključujući specifične aspekte načina ishrane, povećanu telesnu težinu, neaktivnost i pušenje, koji su odgovorni za preko 70% moždanih udara i karcinoma debelog creva, preko 80% srčanih obolenja i preko 90% dijabetesa koji se javlja u zrelom dobu”
[Willett, WC. Science, 2002; 296, 695-697]

Radeći u saradnji sa osobom koja je obučena za funkcionalnu medicinu, pacijenti menjaju način ishrane i aktivnost, što im, kada se kombinuje sa hranjivim materijama usmerenim na specifične funkcionalne potrebe, omogućava da zaista upravljaju poboljšanjem sopstvenog zdravlja i promenom ishoda bolesti.
U okviru raspona rada svojih konkretnih disciplina, osobe koje se bave funkcionalnom medicinom takođe mogu da prepisuju lekove ili biljne medikamente ili druge nutraceutike; oni mogu predložiti protokol detoksikacije, fizioterapijsku intervenciju, ili proceduru za upravljanje stresom. Dobra veste je da kada razmotrite funkcionalnost, otkrivate mnogo različitih načina da se borite sa problemima – niste ograničeni na “lek izbora za stanje X.”

“Biološki i socijalni sistemi su po prirodi kompleksni, te svakako ne iznenađuje da se za mali broj, ili čak nijednu bolest čoveka, ne može reći da ima samo jedan ‘uzrok’ ili ‘lek.’”

[Wilson, T & Holt, T. British Medical Journal, 2001; 323:685-688]
Da biste u svojoj blizini našli osobu koja se bavi funkcionalnom medicinom, posetite vebsajt IFM, www.functionalmedicine.org.

vrh strane